A caring fool

Od kako znam za sebe uvek sam brinula za ljude. Bez obzira koliko su mi bliski uvek sam pokazivala tu briznu crtu, normalno, shodno situaciji i stepenu bliskosti. I zato sam zbog iste, cesto bivala smesna a mozda cak i budala, jer neki ljudi uopste nisu ni kontali da ste brinuli. Zato i kazem budala. Jer, pametan covek nece sebi dozvoliti da se "trosi" na ljude koji ne zasluzuju tu neku vrstu posebne paznje. Ali, ta crta mog karaktera se  ne moze tek tako izbrisati, mozda je mogu samo ublaziti. Tj. pokusati. 

Svaki put, kada sam na neki nacin posle svoje brige usmerene na odredjenu osobu, "ispala" budala, bivala sam ogorcena zasto to radim sebi...zasto se ne obuzdam i odmerim koliko i za koga cu brinuti. Ehh...pa nije to bas tako. Al' u tom trenutku pomislim, da sam, ono sto nisam. 

No, sviraj, sviraj...pa zadeni...tako kaze nas narod. Mislim da je doslo vreme da i ja to nesto "zadenem". 

Moram sebi odrzati jednu lekciju iz briznog ponasanja i ophodjenja prema drugima. Sama sam odgovorna za svoje postupke, pa shodno tome snosicu i "krivicu" sama. Jer niko mene ne primorava da budem brizna, osim moje duse i srca (samo toliko). Svesna, da ne mogu svi postupati i osecati se kao ja, opet opravdavam druge. Da li tada sebe jos vise krivim, ili manje? Sludim i samu sebe sa tim nekim pitanjima. 

Cinjenica je da moram sebe promeniti, makar i za najmanji delic, znacice mi. Jer necu bivati toliko puta povredjena ili ne bas tako jako, kada se dese situacije razocarenja. A desavace se, znam to, i dalje. Zato cu sebe u medjuvremenu pripremiti za te nove trenutke kada ja brinem a subjekat kojem je briga upucena mozda, daje dve pare za to. 

Brizna budala...to sam ja. Ali, menjacu srednje ime. Necu vise da trosim tu svoju energiju ako neko ne zna da je ceni. Polako cu neke koje sam navikla na sebe ovakvu i da odviknem. Neka vide da mogu biti i drugacija, tj.mozda slicnija njima. Ili cak i ista. Bice to za cudjenje, jer navike su cudo. 

I ne znaci to da cu ja prestati da brinem....neeee, samo cu tu brigu da oblikujem i usmerim na ljude koji znaju da osete da saosecam sa njima i koji znaju to da cene. To ovako napisano deluje kao da cu na kantaru meriti, ali u praksi ce izgledati drugacije. Ako bude potrebno, nekima cu i "nacrtati". Obrazlozicu najprostijim jezikom...ako i ta druga strana zna da pokaze ista ili slicna osecanja upucena meni, ja cu uvek znati da vratim vise. Ali, uskraceni ce ostati oni koji su navikli samo da "uzimaju" tj. da primaju i da ne reaguju...a naravno nikada se ne setivsi da to na neki nacin i "vrate". Sta vise, od moje brige znali su napraviti i parodiju cak i onda kada su se utapali u sopstvenom samosazaljenju. I na kraju balade, ja budem smesna ili ruzna strana medalje. E nema vise!

Od brizne budale, odstranicu budalu i ostace brizna JA. Ona ista, sa istim osecanjima i osecajima. Samo, vise ne i budala.