Svakom od nas je nekada potrebna ruka spasa. Mozemo je prihvatiti, ili biti gordi i ponosni pa to ne uciniti. Ako nas strah da cemo u necijim ocima biti "mali" odvrati od te ruke, na trenutak pomislimo: kolika je verovatnoca da se bas nama, nudi neka ruka i to bezuslovno? Zasto odbijamo nesto sto nema svako privilegiju da mu se to desi? I sta postizemo sa tim?
Mnogo je lakse kada se nesto podeli, bez obzira na tezinu problema. Niko ne kaze da uvek moramo sami da se borimo sa svim demonima i silama ovog sveta. U jednom trenutku se osecamo kao da je ladja potonula a vec sledeceg ta ladja moze biti spremna za novu plovidbu. Sve zavisi od toga koliko smo voljni da pokazemo da smo u odredjenom momentu slabi, da smo ljudsko bice, koje nije od celika i da ga mogu slomiti razne nedace na ovom svetu. Sve je to za ljude.
Pa ponasajmo se onda tako i prihvatimo ono, sto nam se daje. Nece takvih situacija biti cesto u zivotu, a jos redje ce se nalaziti ta ruka, koju mozda odbijamo a moze da nam preokrene jedan citav dan, nedelju a mozda i godinu zivota. Ko zna?
No comments:
Post a Comment